Постови

АНА КАРЕЊИНА ИЗМЕЂУ МУЖА И ЉУБАВНИКА

Слика
Такав је свет: нехуман и суров. Судбина Ане Карењине је судбина два човека. Први човек је Алексеј Александрович Карењин, представник вишег сталежа, бирократије Петерсбурга. Толстој је Карењина осмислио као позитивну особу. Кроз Карењина аутор романа говори о важности породичних веза, као и о светости мајчинске дужности. Међутим, није само Карењин страдалник, већ је то и Ана. Она за ту патњу криви мужа. У очима свих јунака романа, осим Ане, Алексеј Александрович Карењинн је интелигентан, образован, и, без сумње, дубоко пристојна особа. Њега осуђује једно Ана. Можда зато што га не воли, и никада га није ни волела, а можда и због тога што га зна боље од других. На једном месту у роману Ана каже "Наравно, он је увек у праву, он је хришћанин, он је великодушан .. Они кажу да је верник, моралан, поштен, интелигентан човек ! Али они не виде оно што ја видим. Они не знају како је задавио осам година мог живота ... да никада није размишљао о томе да поред себе има жену којој је потребна љ…

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA

Слика
Želim vam da na novoj stranici knjige života ispišete samo lepe redove. Srećna nova 2017. godina!

ГОГОЉЕВ „ШИЊЕЛ“ – ПРИЧА О УНИШТАВАЊУ „МАЛОГ ЧОВЕКА“

Слика
Основна идеја приповетке „Шињел“ је прича о „малом човеку“, који је осакаћен и опљачкан од стране државе. У једном, усудио би се рећи, сјајном прозном колориту, сатканом од игре речи, Гогољ је скоро до савршенства на светло дана изнео своју запитаност, своју забринутост о страдању „малог човека“ у суровом свету.
Прича о Акакију Акакијевичу Башмачкину, главном јунаку, је прича о човеку, о његовом животу и смтри која наступа под налетом друштвених околности. Бирократски државни апарат доводи човека у стање тупости, до тога да човек губи смисао сопственог постојања. Живот човека у бирократском апарату се своди на досадне и смешне државне папире. Своди се на живот без живота. Због тога не изненађује једна врста „просветљења“ којем приступа Акакиј Акакијевич приликом сазнања да је потребно да сашије нови шињел. Тај нови шињел постаје нешто због чега човек почиње да живи, постаје нешто чему се човек, после обиља безнађа, почиње надати, постаје нека ствар којој се човек, услед све муке и нема…

GOGOLJEV "PORTRET"

Слика
Pripoteku „Portret“ Nikolaj Vasiljevič Gogolj je napisao 1835. godine, da bi je 1842. delimično preradio. U ovom delu Gogolj na kritički način govori o odnosu umetnosti i stvarnosti, umetnika i društva. Na jedan veoma prozno koloritan način Gogolj ukazuje da je komercijalizacija umetnosti štetna za umetnost i umetnika, da novac i interes štete umetnosti i umetniku. Priča je bazirana na fantastičnoj osnovi i deli se na dva dela. Prvi, u kojoj je prikazan život slikara Andreja Petroviča Čartkova i drugi, u kojem je prikazano rađanje i život portreta, jednog azijate, zajmodavaoca ali i istorija slikara, kasnije monaha, koji je portret zajmodavca naslikao.
Junak ove Gogoljeve priče je slikar Čartkov. Međutim, paralelno sa njim kroz priču je prikazan i zajmodavac, demon, čiji portret, lebdeći kroz vreme, predstavlja zlu silu koja uništava istinske umetnike i umetnost. Tragična sudbina Čartkova počinje onog trenutka kada na pijaci Ščukin dvor u prodavnici slika, sasvim nenadano kupuje jedan…

„БЕДНИ ЉУДИ“ ДОСТОЈЕВСКОГ ТРАЖЕ САОСЕЋЊЕ, НЕ САЖАЉЕЊЕ

Слика
Висарион Григојевич Белински, руски књижевни критичар XIX века, је у првом роману Фјодора Михајловича Достојевског „Бедни људи“ видео рађање руског социјалног романа. Тема „малог човека“ представља једну од значајних тема руске литературе. Александар Сергејевич Пушкин био је први који је ту тему начео у причи „Шеф станице“ и поеми „Бронзани коњаник“. Касније су ту тему даље обрађивали Николај Васиљевич Гогољ, написавши приповетку „Шињел“ и Михаил Јурјевич Љермонтов у роману „Херој нашег доба“. Тема „малог човека“ у руској литератури увек је уз себе повлачила хуманизам као једну од најлепших, али у исто време и највише опогањених тековина савремене цивилизације. Сви писци који су се бавили темом „малог човека“ у глас истичу да сваки човек има право на љубав и поштовање – има право на срећу.
У чему је разлика између Пушкина, Гогоља и Љермонова, с једне стране и Достојевског с друге стране када пишу о „малим људима“? Код прве тројице писаца „мали људи“ – је појединац из мноштва различитих…

ZAPISI JEDNOG LUDAKA

Слика
Priča u pripovetki „Zapisi jednog ludaka“ izgrađena je u obliku dnevničkih zapisa koji otkrivaju konfizni svet glavnog junaka. Glavni junak ove priče je Aksentije Ivanovič, mali činovnik daleko udaljen od sveta moćnih, bogatih i slavnih. Daleko udaljen od „visokog društva“, a opet u njegovoj neposrednoj blizini. On oštri pera svom direktoru u jednom od odeljenja jednog ministartsva. Život glavnog junaka ove priče je protkan uvredama i poniženjima uvek i na svakom koraku. Počevši od njegovog šefa, pa preko kolega do samog direktora. U jednom takvom ambijentu, glavni junak počinje da gubi razum pri čemu otkriva jedno novo „prosvetljenje“. Počinje beg u svet mašte i iluzije gde on  sebe zamišlja kao važnu i značajnu ličnost. Tako on na jednom mestu kaže „Otkud sam ja titularni savetnik. Možda sam ja neki grof ili general, a samo izgleda da sam titularni savetnik.“ U tom gubljenju razuma fantazija postaje mesto gde glavni junak počinje da obitava. Na jednom mestu on kaže „Možda ni ja ne z…

IDEAL DOSTOJEVSKOG

Слика
Dostojevski svoje snove o “zlatnom dobu” nije vezao za ideal revolucije, niti za ideju socijalizma najmanje za simbole i vrednosti “carske Rusije”, već za ideal mira i bratske zajednice svih naroda. Za Dostojevskog je taj ideal temelj zdrave budućnosti čovečanstva. Od “Zapisa iz podzemlja”, do “Zločina i kazne”. U “Zapisima iz podzemlja” glavni junak, bežeći od sveta koj ga okružuje, namerno kida sve veze sa ljudima. U toj samoći on nije srećan, on je duboko usamljen i nesrećan. Iza maske čovekove gordosti krije se njegova ogromna želja za saosećanjem i ljubavlju. S druge strane složeno intelektualno traganje za herojem-intelektualcem, koji je duboko tragična ličnost i koju su neistina i nepravda izolovali od ljudi je predmet “Zločina i kazne”.